Prozori
Često razmišljam dok šetam o prozorima, o ljudima koji žive iza njih. Privlače me njihova svetla dok stojim u mraku. Šta kriju, koliko nesrećnih duša gleda kroz prozor tražeći spas, izlaz, nadu. Koliko srećnih ljudi gleda kroz njih zahvaljujući Bogu što ima topao dom, zagrljaj, ljubav, podršku. Spolja uvek izgledaju lepo, a kriju prevare, nesrecu, kriju. Nekad mi se čini da zavidim svakom prozoru, čak i kad ne znam šta krije. Nekad mi se čini da moj prozor ne postoji ....
Gde pripadam, gde se nalazi prozor iza koga ću ja jednog dana biti potpuno ispunjena? Da li ću na svom prozoru uvek stojati iščekujući njega sama, ili postoji negde prozor napravljen samo za nas dvoje. Tražim ga stalno i lutam. Jer znam da ću ga prepoznati. Ako ga ne pronađem, znači da nam nije suđen. Onda ću produžiti i promeniti nik... Ostacu samo MAZA.
