Hasanaginica

Stojim na tvom balkonu i gledam ih

Džamija i crkva,

tako blizu jedna druge u metrima,

a u svemu drugom udaljenje kilometrima,

kao ti i ja.

I molim se prvi put u životu,  Bogu, i Proroku i tvom i mom,

Za nas,

za to malo zrno što se zadržalo u meni.

Molim se,

jer se kući neću vratiti sama,

jer ću te voljene oči roditi,

i ceo život ih sa ljubavlju gledati.

Molim se i Bogu i Proroku,

i Oče naš i Bismilah,

i biram ime u sebi da zvuči lepo i u mojoj i u tvojoj zemlji.

Zamišljam ga. Tvog i mog.

Rođenog iz moje ljubavi i tvog besa.

I obećavam Bogu, jedinom, jer on je jedan,

da ću te, mrvo moja, pustiti da izabereš,

da ću te oko moje, dovesti u taj Grad,

ispred te dve lepotice,

Crkve i Džamije,

i da ću te tu, u Gradu gde si i nastao,

pustiti da izabereš

svoj put 

I veru

I mesto gde pripadaš 

jer oca i majku nisi mogao da biraš...