Bio je ovo jos jedan lep dan. Hvala ti ljubavi, za sve dodire, osmehe, poljupce, reci, za sve zajednicke trenutke! Hvala ti sto me volis, sto sam maza tvoja, oblacic dragi. Hvala ti sto si se desio u mom zivotu, sto si me naucio da VOLIM, iako me nekad bolis, jako, jako, jako... Ipak, ta bol vredi tvoje ljubavi. Jer ti si moja prva i zadnja ljubav, jer ti si moje! LJUBIM te za laku noc.
Ja mogu da se kunem u laz kad pomislis da dobro me znas ucinila bih nesto ludo radi reda
Ja mogu da ti pokvarim dan k'o crna zemlja teska sam ali umem da te volim k'o nijedna
Pomozi mi i pronadji u meni sve ono najbolje sto sam davno sakrila dokazi mi da me neces raniti nikada
Ref. 2x Uvek sam htela divlje, a terala pitome zbog toga i srce moje se ne daje nikome samo se tuge broje za pogresne izbore i sta mi drugo ostaje nego da ti verujem
Ja mogu da te ostavim sad da ljubomorna preturim grad kad u pola noci vidim da te nema
Ja mogu da ti porusim svet, al' necu da flertujem sa drugih pet, al' necu ali umem da te volim k'o nijedna
Pomozi mi i pronadji u meni sve ono najbolje sto sam davno sakrila dokazi mi da me neces raniti nikada
Ovu sam poruku danas dobila od jedne drage prijateljice, lepa je i poučna, pa je delim sa vama..
" Posle nekog vremena naučiš da ljubav ne znači oslanjanje, a društvo ne znači bezbednost, i počneš da učiš da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obećanja. I počneš da prihvataš poraze podignute glave,i otvorenih očiju, smireno kao odrasli, a ne očajno kao dete. I naučiš da gradiš svoje puteve u sadašnjosti, jer je tlo sutrašnjice suviše nesigurno za planiranje. Posle nekog vremena naučiš i da sunčeva svetlost moze da opeče, ako je ima previše. Zato sadi svoju baštu i ukrašavaj svoju dušu umesto da čekaš da ti neko drugi donese cveće. I, naučićeš da zaista možeš da izdržiš... Da zaista imaš snage, i da zaista vrediš ..."
Lepo je znati da postojiš u mom zivotu, nije bitno koliko, ni otkud, a ni zasto, ni koliko dugo! Lepo je otvoriti oči i jednostavno znati da si tu.
Volim te dahom, osmesima, suzama, očima, volim te srcem, kožom, dodirima! Danas je bio još jedan poseban dan. Sama sam, ali tvoj duh je prisutan-otisak tvoje glave na jastuku, miris tvoga tela, papuče u hodniku. Čitam neke tvoje stare poruke u telefonu, to me uvek učini jos raspoloženijom, nasmejana ću uskoro potonuti u san. Laku ti noć želim u sebi, žao mi je što retko imam priliku da ti poželim laku noć i da te mazim dok ne utonemo u san. Pomislim makar da mi nekad porukom to poželiš, ali... Zato uvek moja misao pre nego sto zaspim otplovi do tebe, pomazi ti obraz, poljubi u ugao usana. O kako bih volela da se sada ušuškam pored tebe. Samo da si tu... Lepo spavaj moj mazuljko. Ja cu celu noć držati ruku na tvom čelu i doneti ti lepe snove.
On- Milo moje lepo. Baš je ukišalo a kad je tako onda mislim na tebe i neke lepe stvari koje su nam se desile. A tako sam mrzeo kišu....
11.02.2010.
ON - Mali moj nežni voljeni oblačiću. Ti si nešto posebno u mom srcu, životu i nek tako uvek ostane. Otkucaj mi rešenje za ljubav na neodređeno vreme.
21.02.2010.
ON- Lepi moj oblačiću. Ušuškaj se i spavaj dok ti ne dođem. Uskoro stižem.
18.02.2010.
Ti si moj lepi plavi oblačić, na koji volim da naslonim glavu i da spavam, i tako naslonjen uvek sanjam lepe snove. Ljubim te puno!!!!!
17.02.2010.
Vodjenje ljubavi sa tobom je nešto neprocenjivo! Mazo moja lepa, ljubavi moja plava!
15.januar 2010. godine
JA -Moram da ti šapnem nešto. Nije mivažno, da li sam pre tačno godinu dana, na našem parkingu , izvukla reči VOLIM TE iz tebe. Bitno mi je da li si ti to mislio I osećao u sebi! A mislim da jesi. Ja sam to izgovorila iz srca, još uvek to mislim i osećam jos jače, jer smo od te večeri prošli zajedno mnogotoga. Bilo je i suza, i smeha, i prelepih trenutaka. Obecavamti da ću te i kada ne budemo zajedno podsećatina te neke naše datume recima- Sećaš li se mene i naših dana? Volim te!
ON - Ljubavi moja, znašda je to bilo iz srca! Iako je izgledalo da si mi ti izvukla te čarobne reči ali ne, one su prosto izašle iz mene. Ljubim te, VOLIM TE i dalje, samo još više.
28.01.2010.
ON- Ljubavi moja na tebi je sve . Sta godda odlučiš ja ću te uvek VOLETI, puno!
Zašto ga ponekad tako mrzim, zar uvek iza velike ljubavi mora da se pojavljuje velika mržnja? Zato što je slabić ili zato što mene žrtvuje, zato što žrtvuje moju ljubav, zato što je svoj život sebično odredio pre nego što je mene sreo? Zato što mu je lakše da samo ja patim? Ali opet ko mene tera sve to da trpim. Nisam žena - trpilica. Nisam tip ljubavnice koja je spremna da trpi. Ja sam rođena da budem prva, i jedina, i prava. Voli me, ali sam još kao jako mala shvatila da se od ljubavi ipak ne živi. I onda samo jedno ljubavi i moje brane padaju, mržnja ustupa mesto ljubavi i opet VOLIM GA kao vazduh.I nekako u njegovim lepim rečima i ljubavi ja nalazim izlaz, ne mogu to sebi uskraćivati. Znam da sam mu ja često i opterećenje, da je rastrzan, da puca između njih i mene, ali moj trud da ulepšam vreme koje provedemo zajedno, čini da naša veza bude stvarno puna ljubavi i lepa.
Zato sada i tebi kažem- Ljubavi moja, sve u životu se gradi, nadograđuje, zida, a mi smo sve ovo vreme gradili jednu divnu nit, koja nas je vezala i ja želim da tako i ostane. Izvini što sam juče bila malo hm bljak, ali kada si ti nervozan ja to osetim kao što i ti znaš kada mene nešto muči. Treba se samo uvek truditi da otkrijes razlog svog nezadovoljstva i da priznaš sebi šta te muči. Ali ja ću ti uvek priznati i reći DA TO i TO me muči, jer ne želim ništa da krijem od tebe, jer ljubav znači – reći sve, ma koliko da mi nekad bude teško da ti priznam da mi je teško, nekad lakše napišem nego što kažem. Samo da znaš, ja i dalje NEMAM nameru da odustanem od tebe, volim te tri godine, voleću te još tideset i tri. Ti meni kažeš volim kada si nasmejana, I ja tebe tako volim najviše, ali te volim i tužnog i neraspoloženog i besnog i uplašenog. Ti si moj neko ko daje snagu. Ti si moj neko koga puno volim. Možda ti često zvučim i patetično, ali ti znaš da sam ja osoba uvek otvorenog srca.
Ovih dana me reči ove pesme jako inspirišu, njihovo preneseno značenje, osetila sam dubinu ove pesme! Magična je ova pesma....
Čivutski vrt
Ako krocis u čivutski vrt na sedmo koleno čini će pasti i ko da nema drugih bašti di sve pupi i sve šljašti di na miru možeš šeboj i božure krasti moja nesretna mati htela me spasti savetom finim al' morala je dotad znati da ne sme kasti šta da ne činim
Šta je bedem neg' široki zid lako se zajaši ko stari čilaš mahovina ko astragan da bez glasa šmugne dragan ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš ruka zavesu miče trepte u tmini biserni zdenci zbog neceg djurdjic uvek niče bas u tisini i bas u senci
Necu skoro onim šorom ne znam posle put odande me sem čoro, moja lolo cu co soro paša mande vetar cvili i lelece skini suknju i jelece nit' ko mari, nit' ko zna na cer mande cingara
Ako dirneš u čivutski vrt kletvu ces nositi ko srebrn zvončić bićeš žedan kraj bunara i siromah s puno para sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic ko u tudji vrt udje crn lebac mesi u crnom plehu eh, ne pozeli nista tudje svi smrtni gresi u tom su grehu
Kao mrva iz dzepa Truni se lako zivot protekli da, rekli su mi da je lepa ali bas tako, to nisu rekli!!!
ON, JA, mnogo nevažnih likova oko nas. Vino, kafana ništa posebno, tamburaši prosečni, a nama sve divno, pogledi nam se zapliću, ma da li je ovo ludilo od vina? I prvi dodir ljubavi, mada znamo se dugo, ali ne ovako, nije ranije uznemiravao moje leptiriće. NE SMEM! Pričaće ljudi, ne smem zbog onog koji mirno spava dok mene nema. Ali rečenica: Jel smem da te odvezem kući? Prvi poljubac, mada je on uvek bio čovek koga sam osećala, je učinio da srušim svoj nesavršeni svet, koji me je već gušio. Dve godine sam živela između njega i stvarnosti, bežala, vraćala se, pokušavala da održim svoj život. Njegove nesakrivene reči u telefonu su samo bile poslednja kap. Ali vredelo je! Sve što sam preživela je vredno samo jednog njegovog zagrljaja. A grli me mnogo, tvrdi čovek sa kamena, je zaljubljen odavno u mene, poljubi me po hiljadu puta za sat vremena, ljubav je kao iz filmova. Uvek sam želela da doživim takvu strast da i posle 3 godine, drhtim od želje i ljubavi, ali kao i sve druge prave ljubavi i ova ima svoju tamnu stranu. Ja sam sada slobodna žena, ali on nije, niti će ikada biti. Njega tamo vežu dve jake niti. Umreće za mnom, ali će svake noći otići svojoj kući, jedva će se odvojiti od mene i plakaće ali uvek će otići. Da li to znači da me ne voli dovoljno, mada on teško da može da voli više? Ostanem, prazna, sama, emotivno ispražnjenja, uvek željna još njega, i padnem, i plačem, i pucam. Ali me njegovo Mazo moja, volim te, digne i natera da verujem u ČUDA! Jer i ova ljubav je čudo, pa nismo mi tinejdžeri da se zaljubljujemo tako, ovo je zrela ljubav, prava i jedina. Ni jedno od nas nije nikad tako volelo niti će. I izdražaću još hiljadu noći sama, jer svakoga dana je moj, i pored nje je moj, mene voli i sanja. Ona ga ima ali ga nema. Za mojim dodirom drhti tvrdi kamenjar mene moli nemoj me ostavljati, ljubi me satima, voli me oblačiću moj. Zato ja verujem u čuda, jer on je čudo moje!
Moram negde progovoriti. Moram reći. Da, volim jako, da volim ludo, da želim ga, za sebe, jer moj je, mene voli, ali opet spavam sama. Opet klizim po postelji tražeći mesta koja mirišu na njega. Zašto me uvek ostavi samu? Probaću da objasnim našu ljubav, probaću da ispričam našu priču, tri godine, uspona, padova i toliko lepih trenutaka, poljubaca, strasti.Ali život nije nikada jednostavan, uvek postoji jedno ali....
