ODUSTAJEM!
Jedina reč koju sam uspela da izgovorim bila je - ODUSTAJEM! I ućutala sam posle toga. Ne više, ne mogu, dosta mi je... Sve što smo proživeli, koliko smo se voleli, ne mogu više, BOL je postao prevelik. Želim da opet volim proleće, da se radujem buđenju, a ne da ne spavam noćima, da plačem jutrima, da se gušim u suzama. Želim opet da budem srećna. Zato sam odustala! I znam da će da boli jako, ali će vremenom proći, jer vreme leči te boljke, i znam da me neće pustiti tako lako, jos sinoć je poslao poruku- Čujemo se sutra mazo moja! Ali ja želim da izdržim, želim ovaj put da odustanem, želim da olakšam i njemu i sebi, jer mučimo se, jer cepamo se, a rešenja nema. Mnogo sam dala, mnogo mi je pružio, ali me je ipak uvek ostavljao samu. A ja sam samo htela da ga volim, da me voli, i volimo se, ali to jednostavno, vremenom više nije dovoljno. Želim partnera, a ne prolaznika, želim život, a ne trenutke. Želim da zaspim, i da ne ustanem dok bol ne prođe.
Ne znam sta da ti kazem...
Vreme ce nam pokazati.Znas ono,reci Bogu da imas plan da bi ga nasmejao.
:*
Znam, tako je. Ceo dan izdrzavam da mu se ne javim. Zvao me je vise puta. Moram izdrzati, jer ta veza nema buducnost njegovim izborom.
Izdvajam:
"Ako nekoga voliš....pusti ga da ode; ako se vrati, oduvek je bio tvoj, a ako ne, nikad to nije ni bio."
Pustila sam ga. Ko prezivi...
Bice sto je sudjeno.
Preziveces.
U mislima sam stalno sa tobom,veruj kao da osluskujem sebe samu...
:*
mene vise boli danas nego sto me je bolelo juce, ali ziva sam pa se tesim, mogu ja sve. kad samo pomislim koliko sam puta prosla kroz tu agoniju koju si opisala..ali uvek te nesto lepo ceka tamo negde.. a oni se nekako uvek vrate..