Jos su mi tvoji poljupci na usnama...

Published on 04/01,2010

Dosta se toga izdesavalo. Zadnjih par dana se ne razdvajamo. Oprostila sam, odustala od razlaza. Slabosti, ime ti je zena. Sada uzivam u njegovoj ljubavi. UZIVAM!!! Deluje kao da se covek uplasio da ce me izgubiti i sada se daje, UH! Nema lepseg osecaja od ovog trenutno. Volim ga, voli me, zelim ga, zeljena sam, prolece je, sunce sija, ljudi su nasmejani, praznici su pred nama. Opet sam pozitivna osoba, bez suza u ocima, ne placem, smejem se, spavam, jedem. VOLIM GA! Jos jace, jos ludje, prvi i zadnji put. I kao da kraja ne moze biti, ipak ne mozemo jedno bez drugog. Divan je osecaj kada mi svako jutro prvi pozeli dobro jutro, pa makar i porukom.

Divno je kada mi ujutro posalje poruku : "Ludice moja mala. Jos su mi tvoji poljupci na usnama. Jos su mi tvoji dodiri po telu. Nokautirala si me ljubavlju."   ili  "Dobro jutro oblacicu moj vedri. Sve bih ti u zivotu oprostio za malo tvoje ljubavi.".

Nekada, kada me pogleda, tako, nezno, cini mi se da se topim od ljubavi. Kada me tako nezno i zaljubljeno gleda, da mi odgovor na sva pitanja koja postavljam- Zasto trpim, zasto pristajem na sve, kada mislim da svoj zivot dovedem u red? Ljubav je to... A najnezniji osmeh ima. Oci njegove,... Volim ga ludo, neponovljivo,  iskreno, volim ga.

Jer kao sto sam negde procitala:  "Moja ljubav prema njemu nikad nije gubila na intenzitetu. Pisma koja sam mu slala bila su ljubavna, a njegov dolazak dizao bi me u nebesa... ali osobina koju sam kod njega najvise cenila bila je iskrenost... nije bilo ničeg što je trebalo naslućivati, nikakvih laži ni prevara. Sve je bilo jasno, sve smo zajednički propatili i istrajali; a nakon svega našoj radosti nije bilo kraja. Ako duboko volimo, moramo duboko i da patimo; jer cena za sposobnost ekstatične radosti jeste bol. I tako je bilo i sa nama!"


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me