Hasanaginica

Uskrs je. Upravo sam se vratila od mojih. Prolaze mi kroz glavu momenti od pre podne, kao video klipovi. Dorucak, dodiri, poljupci, neznosti,... Prelepi momenti. Svaki tako poseban. Rekla bih, bilo nam je lepo kao i uvek, ali opet svaki nas zajednicki trenutak je tako poseban. Posle podne si mi tako nedostajao, kao retko kad. Ne znam zasto bas toliko, bili smo ovih dana non stop zajedno, a mozda bas zato. Otkljucala sam taj prazan stan, zajedno smo danas izasli iz njega, svako od nas na uskrsnji rucak sa svojom porodicom, ja sa mamom i tatom, a ti... Usla sam u sobu i legla na krevet, sve jos mirise na tebe. Otisak tvoje glave je na tvom jastuku, ljubavi moja. Ljubim to mesto, gde je do pre par sati lezala tvoja glava. Udisem duboko tvoj miris, tako poznat, tako drag. Kada si pored mene, ispunis sve moje prazne prostore sobom. Podignes me tamo gde nikada letela nisam. Das mi ljubav za koju nisam znala da postoji. Tako i ja tebi dam ljubavi, trudim se da ti pokazem, pruzim. Volim. Zelim. Dajem. I tada suza opet krene. Jer na kraju sam opet sama. Nema meni opet nocas sna.