Hasanaginica

Ne mogu da se otmem utisku da je moj ljubavni život raspoređen između velikih uspona i padova. Gore pa na dno! Opet su suze zavladale mojim trenucima, opet je tuga, neprimetno raširila svoje boje. I pitam se da li mogu više ovako, dokle, koja je granica? Šta treba da mi se desi da ja shvatim da on nikada neće biti potpuno moj, ma koliko da me voli? Koliko ružnih reči treba da mu kažem, koliko poteza on treba da napravi, gde je kraj povređivanju, gde je kraj velike ljubavi? Koliko još stepenika možemo da se popnemo pre nego što stanemo i kažemo dalje ne mogu. I ko će od nas dvoje to prvi uraditi? On, čovek, otac, jedan on. Živeo ravnu liniju dok mene nije sreo, uvek bio samo svoj i njihov, sada ipak moj. Neko ko kao malo derište sa preko četrdeset i kusur uči da korača ljubavnim koracima, da oseća tako, da voli, da priznaje da samog sebe ne prepoznaje, tolike godine iza njega, iskustvo, život, porodica, veze, obaveze. Ja, uvek imala jasne ciljeve u životu, srušila udobni život zbog ljubavi, razvela se, preživela pakao opet zbog ljubavi. I opet bih sve isto uradila, zbog ljubavi, jer u to jedino verujem u životu. I u čuda, a ona se izgleda retko dešavaju. Da li ću podneti kraj, ako on reši da prekine? Da li ću ikada imati snage da ja njega ostavim? Ne mogu da se pomirim sa sudbinom koju mi je on odredio. Ne mogu da podnesem da mi drugi kroje život. A ne mogu ni bez njega. Zašto njega optužujem da je kukavica, kada sam i ja isto kukavica?

Poslala sam mu noćas odvratan, ali iskren mejl. 

 "Ja se raspadam sada jer ću te povrediti rečima, mene boli srce kada te povređujem jer te puno volim,  ali neke stvari moram da ti kaže a nisi mi pružio priliku. Opasan šamar mojoj sujeti si udario danas. Nisam vredna ni jedne laži. Sledeći put kada te neko pita slobodno priznaj da sam ti švalerka, jer ja to jesam, ja nisam prava ljubav tvoja, mene se stidiš. Kako je uvek problem da nešto slažeš kada sam ja u pitanju, kako juče nije bio problem da budeš negde celo posle podne,a da sam ja to tražila, bilo bi  ja ne mogu da je lažem. A mene možeš? Da li sam ja to nisam zaslužila? Pošto mi gotovo nisi pomenuo da imaš problema kući, pitam se da li si me slagao danas, kada si to rekao da bi se izvukao ili me lažeš danima, jer mi prećutkuješ nešto. Osetila sam, mogu da ti kažem dan kada je frka kod tebe kući počela, poznajem te , osetila sam, ali sam čekala da sam kažeš. Ja sam tebi bezgranično verovala, a danas sam se osetila slaganom, jer šta god da je istina, ti si meni slagao jedno ili drugo. Spomenuo si mi manji problem, ali nikakvu reakciju nisi SPOMENUO! Jel to znači da ti mene lažeš? Ili si to danas rekao da bih ja lakše podnela to što treba da te poljubim i ljubim i mazim, a ti imaš samo 15 minuta? Ja sve moram da razumem, i hoću zbog tebe, ali ne mogu ako me lažeš. Pre dva tri dana smo pričali kako imamo otvoren odnos, kako baš ništa ne krijemo jedno od drugog. Šta sad ja da mislim? Kako da se osećam? Gde su granice trpljenja? Mogu da trpim ali neću da me lažeš, to me je danas najviše iznerviralo. Ili ćeš biti iskren ili odlazi iz mog života. Dovoljno sam ponižena što sam druga, ne moraš više da me ponižavaš. Sledeći put kada budeš imao primedbe na moj izgled, pogledaj prvo onu što spava pored tebe, pa onda mene komentariši. I ne želim više ni dete sa tobom. Kako bih mu objasnila i priznala da je dete kukavice i slabića? Ja sam zbog tebe trpela torturu, dovodila sebe u problem, trpela maltretiranje. Srušila sam udoban život da bih živela bedno, jer nisam mogla da lažem, tebe sam volela, nisam ni njemu mogla da obećam da ću te ostaviti i da te ne volim. E moj jadniče. Ja sam shvatila, da sam, naspram tvoje iluzije, ja još imala i iskren i dobar brak. Nisi ti vredan mojih suza. Nadam se da si proveo lepo porodično popodne držeći nju za ruku. Nadam se i da si spavao sa svojom lepom i dragom ženicom. Nadam se da si je mazio i ljubio da bi joj dokazao da druga ne postoji. Nadam se da si joj rekao kako samo nju voliš. Bila sam i maza tvoja, oblačić, ljubav, ljubljena, voljena, sada sam usamljena i gorka, u život i ljubav razočarana. Grešila sam mučeći sebe godinama, da li sam  dovoljno dobra, lepa, da li ti pružam dovoljno ljubavi i razumevanja, šta meni fali, kada on svojom zove tako neprivlačnu i nezanimljivu ženu. Shvatila sam da meni ne fali ništa, da problem nije u meni. Ja želim muškarca koji će želeti sa mnom svet, a ne minute. Koji će me stvarno želeti uz sebe, koji će se sa mnom ponositi. Žao mi je što sam umislila da je naša ljubav toliko posebna i prava da nikad nećemo moći jedno bez drugog. Ti bez mene možeš i želiš. Izabrao si svoj život bez mene. A ja sama provodim noći, dane, rođendane, Nove godine, Božiće, Slave,... Mnogo te volim, i znam da me u tebi mnogo ima. Ali ti ćeš to shvatiti tek kada bude kasno. I tragaćeš za tim što smo imali, ali mir nećeš moći da pronađeš. Nikada. Tvoj izbor je da li ćeš se posle ovog mejla javiti, jer ja te više neću zvati. Ovaj put moraš dokazati svoju ljubav i priznati šta je od svega bila laž. Ako rešiš da mi se više ne javiš i to će biti jedan u nizu tvojih loših izbora, ali opet tvoj izbor i dokaz da prema meni nisi osećao ono što si pokazivao. To će biti još jedan dokaz da si kukavica!"

Njegov odgovor je bio: "Izvini što te volim, ali sam ipak KUKAVICA. Nikada te nisam slagao. Pošto si zbog mene trpela takvu torturu, shvatio sam da te ne zaslužujem. Nemam snage i ne mogu više da te povređujem, loše se osećam zbog toga. Iz ovog mejla sam shvatio da ti je dosta svega."