Hasanaginica

Poslala sam ti veceras poruku na koju mi nisi odgovorio jos, mozda je i bolje. Verovatno da jesi, ne bi vise postojao u mom zivotu. Resila sam da ti kazem da i pored sveg moga truda nisam uspela da te naucim sta je ljubav. Sve sam pokusala. Uzasno grmi veceras, nedostajes mi. I ne mogu vise bez tebe. A tebe nikada nema kada mi trebas. Nikada nisi tu kada mi treba rame za plakanje. Ubice me samoca. Nedelju dana je kako si otisao. Non stop radim, radim, idem na Strand, kod mojih, vidjam se sa drugaricama, ali leka nema. Ne mogu da izdrzim vise. Nedelja je.... Sada je jos i ukisalo. Mrzim te. Kako mozes da me ostavis toliko samu, gde je tu tvoja ljubav?  Ugusice me bol opet. Zasto dozvoljavas da budem nesrecna?  Rekao si pre nego sto si krenuo da bi voleo da mene vodis, i ja to zelim, pa sta nas onda sprecava? Zasto si izabrao mene da povredis u zivotu? Da li sam ja to zasluzila? Koliko sam ti ljubavi dala u zivotu? Gde je moje mesto u ovom svetu?  Uvek sama? Da li ljubav mora da boli? Da li ova ljubav vise ima smisla? Bez dodira tvog, suze mi idu same. Sva sreca sto tvoja majica dobro upija moje suze, inace bih napravila poplavu. Stalno pricam sa tobom preko mejlova, poruka kao da si neki imaginarni, nepostojeci covek. Kada ti cujem glas, kao juce, dozivim neku blokadu i ne znam sta bih ti pre rekla, a tog momenta bih najradije zaplakala i molila te da se vratis kuci i da me vise nikada ne ostavljas. Tvoj odgovor na sve bi bio-Ne mogu. A moj - Ne volis me dovoljno. Necu se vise nikada u zivotu zaljubiti, nemam vise snage za to. Zelela sam samo ljubav, ne bilo ciju, nego tvoju. I znam da me volis. Ali uvek nedostajes. Nekad bih volela da me manje volis ali da si tu sa mnom, svakoga trena. Ljubim, upravo mi je stigla tvoja poruka, I pocinje recima Mazo moja...