Brinem za tebe

Published on 01/03,2011

Kada bih sumirala godinu iza sebe, svega bi bilo, zato to ne zelim da radim. Ne znam da li bi prevagnule suze ili lepi momenti. Bilo je mnogo zajednickih dana, putovanja, tuge, smeha, zagrljaja, bola, ... Ipak, bilo je vise lepog. Mada nikad dovoljno da se smire moji duhovi. Danas sam razmisljajuci o prethodnoj godini, shvatila da sam u 2010. pocela da se bojim svega lepog, jer iza toga uvek dodje neka tuga. Shvatila sam da prosto, vec imam strah od lepog. Pitam se da li me to ON opominje da budem zadovoljna malim stvarima, sa onim sto realno imam, ili me upozorava da budem na oprezu i da uvek moze biti gore.

30. decembra se desilo nesto strasno -PUKLA sam i rekla sebi placi, ovo je kraj. Moras to prekinuti. Tacka. Ides dalje.

Opet nisam izdrzala. Sutra je dosao. Sve je opet bio san. Sve. Nova godina, ... Boze, tako je lepa ta moja ljubav da nemam snage da je se odreknem. Sve je opet bilo predivno.

Do danas. On se razboleo. Prvi put ozbiljno. I ja sam se razbolela od tuge. Briga. Samo par poruka, cisto da znam da je bolje. I opet moj pad. Tuga. Osecaj iskljucenosti iz njegovog zivota. Strah- moram se odvojiti od njega. Da, moram, dok ne bude jos gore, dosta je 4 godine ludila za sve ucesnike. Opet, strah od zivota bez njega. Ne mogu, probala sam. Nije islo. Ne bih volela tu bol ponovo da prozivljavam. A zivot bih danas dala da sam mogla da budem uz njega stvarno, a ne samo u mislima. Zivot bih dala. Briga za njega me je potpuno razorila danas. Nista ne boli vise nego bol u srcu i briga za voljene.

Nekada mi je ovaj blog bio jedina spas. Sada, ne priznajem ni sebi zasto i ovde vise ne svracam, zasto ne pisem, svratim samo da procitam blogove nekih dragih ljudi. Jer ne mogu vise nista novo da iskazem, jer mi je muka od same sebe, i od tuge koja ce me jedno jutro ugusiti. JA, sama, samo njegova slika pored kreveta. Razbila sam je danas. Strah opet. Briga.

 I opet sam na pocetku, ili mozda na kraju, mala je tu razlika.


Comments

  1. 01/03,2011 | 23:13

    Šta da ti kažem. Nije i neće ti biti lako sve dok jednom neke stvari ne istjerate na čistinu..
    Držim fige da bude najbolje.
    pozdrav

  2. 01/03,2011 | 23:29

    Mandrace, za to treba mnnnoooggoo snage i hrabrosti. Ja sam u nekom trenutku svoga zivota postala velika kukavica. Priznajem. Drzi mi fige da pronadjem pravi put. Pozdrav i tebi.

  3. 01/03,2011 | 23:32

    Bol. Bolno..
    ja patim za nekim, a do kraja, to je sve detinje.
    Nadam se da ces imati snage da izdrzis!!!
    Saljem zagrljaj i pozitivne vibracije.

  4. 01/03,2011 | 23:36

    Draga Behappy, hvala i za zagrljaj i za vibracije. Da pobedimo bol... I ti, i ja.

  5. 01/04,2011 | 11:19

    Nije lako.
    Moraš da raščistiš sa sobom.
    Želiš li da budeš sama za Novu godinu, Božić, sve praznike koji se slave porodično sa onima koje volimo??
    Čekanje...čekanje...čekanje...
    Dokle???

  6. 01/04,2011 | 13:55

    Za AnaM- ocigledno je moj prag tolerancije malko duzi. I suvise ga volim, da bih mogla realno da gledam i sagledam svoj problem. Mrzim da cekam, a ipak cekam godinama. Gde je tome kraj?

  7. 01/04,2011 | 15:17

    Draga moja,niko ovde ne moze zaista da shvati jer nije u nasoj kozi.I ja bijem istu bitku,raspadam se ovih dana...i nikakav komentar nemam na ovo sto si napisala jer to i ja zivim.Eto negde neko oseca i prolazi ono sto i ti.Nisi sama.

  8. 01/04,2011 | 23:01

    Draga moja Una- Znam da nisam sama. I mislim na tebe cesto. Samo ja sve teze nalazim razlog da ustanem svakog jutra. I nista mi ne daj nadu da ce biti bolje. Sve mi je teze i teze da se zadovoljavam mrvicama. A nemam snage da prekinem. A mozda vise nemam snage ni da ostajem. A ostajem, jer volim, jer me voli.

  9. 01/16,2011 | 16:27

    pročitah sinoć i pomislih........koja slučajnost,skamenih se, skoro pa nemoguće.
    Ostani bar sad uz njega, a onda se dogovorite što pre kako dalje. Od ovoga se ipak preživi.
    pozdrav

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me