Bio je ovo jos jedan lep dan. Hvala ti ljubavi, za sve dodire, osmehe, poljupce, reci, za sve zajednicke trenutke! Hvala ti sto me volis, sto sam maza tvoja, oblacic dragi. Hvala ti sto si se desio u mom zivotu, sto si me naucio da VOLIM, iako me nekad bolis, jako, jako, jako... Ipak, ta bol vredi tvoje ljubavi. Jer ti si moja prva i zadnja ljubav, jer ti si moje! LJUBIM te za laku noc.
Ja mogu da se kunem u laz kad pomislis da dobro me znas ucinila bih nesto ludo radi reda
Ja mogu da ti pokvarim dan k'o crna zemlja teska sam ali umem da te volim k'o nijedna
Pomozi mi i pronadji u meni sve ono najbolje sto sam davno sakrila dokazi mi da me neces raniti nikada
Ref. 2x Uvek sam htela divlje, a terala pitome zbog toga i srce moje se ne daje nikome samo se tuge broje za pogresne izbore i sta mi drugo ostaje nego da ti verujem
Ja mogu da te ostavim sad da ljubomorna preturim grad kad u pola noci vidim da te nema
Ja mogu da ti porusim svet, al' necu da flertujem sa drugih pet, al' necu ali umem da te volim k'o nijedna
Pomozi mi i pronadji u meni sve ono najbolje sto sam davno sakrila dokazi mi da me neces raniti nikada
Ovu sam poruku danas dobila od jedne drage prijateljice, lepa je i poučna, pa je delim sa vama..
" Posle nekog vremena naučiš da ljubav ne znači oslanjanje, a društvo ne znači bezbednost, i počneš da učiš da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obećanja. I počneš da prihvataš poraze podignute glave,i otvorenih očiju, smireno kao odrasli, a ne očajno kao dete. I naučiš da gradiš svoje puteve u sadašnjosti, jer je tlo sutrašnjice suviše nesigurno za planiranje. Posle nekog vremena naučiš i da sunčeva svetlost moze da opeče, ako je ima previše. Zato sadi svoju baštu i ukrašavaj svoju dušu umesto da čekaš da ti neko drugi donese cveće. I, naučićeš da zaista možeš da izdržiš... Da zaista imaš snage, i da zaista vrediš ..."
Zašto ga ponekad tako mrzim, zar uvek iza velike ljubavi mora da se pojavljuje velika mržnja? Zato što je slabić ili zato što mene žrtvuje, zato što žrtvuje moju ljubav, zato što je svoj život sebično odredio pre nego što je mene sreo? Zato što mu je lakše da samo ja patim? Ali opet ko mene tera sve to da trpim. Nisam žena - trpilica. Nisam tip ljubavnice koja je spremna da trpi. Ja sam rođena da budem prva, i jedina, i prava. Voli me, ali sam još kao jako mala shvatila da se od ljubavi ipak ne živi. I onda samo jedno ljubavi i moje brane padaju, mržnja ustupa mesto ljubavi i opet VOLIM GA kao vazduh.I nekako u njegovim lepim rečima i ljubavi ja nalazim izlaz, ne mogu to sebi uskraćivati. Znam da sam mu ja često i opterećenje, da je rastrzan, da puca između njih i mene, ali moj trud da ulepšam vreme koje provedemo zajedno, čini da naša veza bude stvarno puna ljubavi i lepa.
Zato sada i tebi kažem- Ljubavi moja, sve u životu se gradi, nadograđuje, zida, a mi smo sve ovo vreme gradili jednu divnu nit, koja nas je vezala i ja želim da tako i ostane. Izvini što sam juče bila malo hm bljak, ali kada si ti nervozan ja to osetim kao što i ti znaš kada mene nešto muči. Treba se samo uvek truditi da otkrijes razlog svog nezadovoljstva i da priznaš sebi šta te muči. Ali ja ću ti uvek priznati i reći DA TO i TO me muči, jer ne želim ništa da krijem od tebe, jer ljubav znači – reći sve, ma koliko da mi nekad bude teško da ti priznam da mi je teško, nekad lakše napišem nego što kažem. Samo da znaš, ja i dalje NEMAM nameru da odustanem od tebe, volim te tri godine, voleću te još tideset i tri. Ti meni kažeš volim kada si nasmejana, I ja tebe tako volim najviše, ali te volim i tužnog i neraspoloženog i besnog i uplašenog. Ti si moj neko ko daje snagu. Ti si moj neko koga puno volim. Možda ti često zvučim i patetično, ali ti znaš da sam ja osoba uvek otvorenog srca.
ON, JA, mnogo nevažnih likova oko nas. Vino, kafana ništa posebno, tamburaši prosečni, a nama sve divno, pogledi nam se zapliću, ma da li je ovo ludilo od vina? I prvi dodir ljubavi, mada znamo se dugo, ali ne ovako, nije ranije uznemiravao moje leptiriće. NE SMEM! Pričaće ljudi, ne smem zbog onog koji mirno spava dok mene nema. Ali rečenica: Jel smem da te odvezem kući? Prvi poljubac, mada je on uvek bio čovek koga sam osećala, je učinio da srušim svoj nesavršeni svet, koji me je već gušio. Dve godine sam živela između njega i stvarnosti, bežala, vraćala se, pokušavala da održim svoj život. Njegove nesakrivene reči u telefonu su samo bile poslednja kap. Ali vredelo je! Sve što sam preživela je vredno samo jednog njegovog zagrljaja. A grli me mnogo, tvrdi čovek sa kamena, je zaljubljen odavno u mene, poljubi me po hiljadu puta za sat vremena, ljubav je kao iz filmova. Uvek sam želela da doživim takvu strast da i posle 3 godine, drhtim od želje i ljubavi, ali kao i sve druge prave ljubavi i ova ima svoju tamnu stranu. Ja sam sada slobodna žena, ali on nije, niti će ikada biti. Njega tamo vežu dve jake niti. Umreće za mnom, ali će svake noći otići svojoj kući, jedva će se odvojiti od mene i plakaće ali uvek će otići. Da li to znači da me ne voli dovoljno, mada on teško da može da voli više? Ostanem, prazna, sama, emotivno ispražnjenja, uvek željna još njega, i padnem, i plačem, i pucam. Ali me njegovo Mazo moja, volim te, digne i natera da verujem u ČUDA! Jer i ova ljubav je čudo, pa nismo mi tinejdžeri da se zaljubljujemo tako, ovo je zrela ljubav, prava i jedina. Ni jedno od nas nije nikad tako volelo niti će. I izdražaću još hiljadu noći sama, jer svakoga dana je moj, i pored nje je moj, mene voli i sanja. Ona ga ima ali ga nema. Za mojim dodirom drhti tvrdi kamenjar mene moli nemoj me ostavljati, ljubi me satima, voli me oblačiću moj. Zato ja verujem u čuda, jer on je čudo moje!
Moram negde progovoriti. Moram reći. Da, volim jako, da volim ludo, da želim ga, za sebe, jer moj je, mene voli, ali opet spavam sama. Opet klizim po postelji tražeći mesta koja mirišu na njega. Zašto me uvek ostavi samu? Probaću da objasnim našu ljubav, probaću da ispričam našu priču, tri godine, uspona, padova i toliko lepih trenutaka, poljubaca, strasti.Ali život nije nikada jednostavan, uvek postoji jedno ali....
