Hasanaginica

Danas slavim rodjendan.  Posto nikako ne mogu sve da vas okupim evo torte i pica za sve.

TORTA

AJD NA NAZDRAVIMO!!!!

Pozelela sam da ovaj dan provedem prvo sa dragim prijateljima koje volim. A onda da me osoba koju volim najvise na svetu cvrsto zagrli, kako sam on zna i da provedemo lep dan zajedno. Kada se naslonim na njega i najbezvezniji i najdosadniji dan postane rodjendan. Ipak, toliko mi treba taj covek i znam da ce se potruditi da sutra provede dan sa mnom. U suprotnom, .... bice burno! 

Ah da, ovo je TAJNA! Jos sam nesto pozelela sama sebi, ali pppsssttt! To je tajna koju delim samo sa vama dragi moji blog prijatelji!

Saljem i tebi i ostaloj druzini puno poljubaca sa Santorinija, iz meni jako dragog mesta na svetu!

Puno Vas sve pozdravlja Mazanjegova

Ne mogu da se otmem utisku da je moj ljubavni život raspoređen između velikih uspona i padova. Gore pa na dno! Opet su suze zavladale mojim trenucima, opet je tuga, neprimetno raširila svoje boje. I pitam se da li mogu više ovako, dokle, koja je granica? Šta treba da mi se desi da ja shvatim da on nikada neće biti potpuno moj, ma koliko da me voli? Koliko ružnih reči treba da mu kažem, koliko poteza on treba da napravi, gde je kraj povređivanju, gde je kraj velike ljubavi? Koliko još stepenika možemo da se popnemo pre nego što stanemo i kažemo dalje ne mogu. I ko će od nas dvoje to prvi uraditi? On, čovek, otac, jedan on. Živeo ravnu liniju dok mene nije sreo, uvek bio samo svoj i njihov, sada ipak moj. Neko ko kao malo derište sa preko četrdeset i kusur uči da korača ljubavnim koracima, da oseća tako, da voli, da priznaje da samog sebe ne prepoznaje, tolike godine iza njega, iskustvo, život, porodica, veze, obaveze. Ja, uvek imala jasne ciljeve u životu, srušila udobni život zbog ljubavi, razvela se, preživela pakao opet zbog ljubavi. I opet bih sve isto uradila, zbog ljubavi, jer u to jedino verujem u životu. I u čuda, a ona se izgleda retko dešavaju. Da li ću podneti kraj, ako on reši da prekine? Da li ću ikada imati snage da ja njega ostavim? Ne mogu da se pomirim sa sudbinom koju mi je on odredio. Ne mogu da podnesem da mi drugi kroje život. A ne mogu ni bez njega. Zašto njega optužujem da je kukavica, kada sam i ja isto kukavica?

Poslala sam mu noćas odvratan, ali iskren mejl. 

 "Ja se raspadam sada jer ću te povrediti rečima, mene boli srce kada te povređujem jer te puno volim,  ali neke stvari moram da ti kaže a nisi mi pružio priliku. Opasan šamar mojoj sujeti si udario danas. Nisam vredna ni jedne laži. Sledeći put kada te neko pita slobodno priznaj da sam ti švalerka, jer ja to jesam, ja nisam prava ljubav tvoja, mene se stidiš. Kako je uvek problem da nešto slažeš kada sam ja u pitanju, kako juče nije bio problem da budeš negde celo posle podne,a da sam ja to tražila, bilo bi  ja ne mogu da je lažem. A mene možeš? Da li sam ja to nisam zaslužila? Pošto mi gotovo nisi pomenuo da imaš problema kući, pitam se da li si me slagao danas, kada si to rekao da bi se izvukao ili me lažeš danima, jer mi prećutkuješ nešto. Osetila sam, mogu da ti kažem dan kada je frka kod tebe kući počela, poznajem te , osetila sam, ali sam čekala da sam kažeš. Ja sam tebi bezgranično verovala, a danas sam se osetila slaganom, jer šta god da je istina, ti si meni slagao jedno ili drugo. Spomenuo si mi manji problem, ali nikakvu reakciju nisi SPOMENUO! Jel to znači da ti mene lažeš? Ili si to danas rekao da bih ja lakše podnela to što treba da te poljubim i ljubim i mazim, a ti imaš samo 15 minuta? Ja sve moram da razumem, i hoću zbog tebe, ali ne mogu ako me lažeš. Pre dva tri dana smo pričali kako imamo otvoren odnos, kako baš ništa ne krijemo jedno od drugog. Šta sad ja da mislim? Kako da se osećam? Gde su granice trpljenja? Mogu da trpim ali neću da me lažeš, to me je danas najviše iznerviralo. Ili ćeš biti iskren ili odlazi iz mog života. Dovoljno sam ponižena što sam druga, ne moraš više da me ponižavaš. Sledeći put kada budeš imao primedbe na moj izgled, pogledaj prvo onu što spava pored tebe, pa onda mene komentariši. I ne želim više ni dete sa tobom. Kako bih mu objasnila i priznala da je dete kukavice i slabića? Ja sam zbog tebe trpela torturu, dovodila sebe u problem, trpela maltretiranje. Srušila sam udoban život da bih živela bedno, jer nisam mogla da lažem, tebe sam volela, nisam ni njemu mogla da obećam da ću te ostaviti i da te ne volim. E moj jadniče. Ja sam shvatila, da sam, naspram tvoje iluzije, ja još imala i iskren i dobar brak. Nisi ti vredan mojih suza. Nadam se da si proveo lepo porodično popodne držeći nju za ruku. Nadam se i da si spavao sa svojom lepom i dragom ženicom. Nadam se da si je mazio i ljubio da bi joj dokazao da druga ne postoji. Nadam se da si joj rekao kako samo nju voliš. Bila sam i maza tvoja, oblačić, ljubav, ljubljena, voljena, sada sam usamljena i gorka, u život i ljubav razočarana. Grešila sam mučeći sebe godinama, da li sam  dovoljno dobra, lepa, da li ti pružam dovoljno ljubavi i razumevanja, šta meni fali, kada on svojom zove tako neprivlačnu i nezanimljivu ženu. Shvatila sam da meni ne fali ništa, da problem nije u meni. Ja želim muškarca koji će želeti sa mnom svet, a ne minute. Koji će me stvarno želeti uz sebe, koji će se sa mnom ponositi. Žao mi je što sam umislila da je naša ljubav toliko posebna i prava da nikad nećemo moći jedno bez drugog. Ti bez mene možeš i želiš. Izabrao si svoj život bez mene. A ja sama provodim noći, dane, rođendane, Nove godine, Božiće, Slave,... Mnogo te volim, i znam da me u tebi mnogo ima. Ali ti ćeš to shvatiti tek kada bude kasno. I tragaćeš za tim što smo imali, ali mir nećeš moći da pronađeš. Nikada. Tvoj izbor je da li ćeš se posle ovog mejla javiti, jer ja te više neću zvati. Ovaj put moraš dokazati svoju ljubav i priznati šta je od svega bila laž. Ako rešiš da mi se više ne javiš i to će biti jedan u nizu tvojih loših izbora, ali opet tvoj izbor i dokaz da prema meni nisi osećao ono što si pokazivao. To će biti još jedan dokaz da si kukavica!"

Njegov odgovor je bio: "Izvini što te volim, ali sam ipak KUKAVICA. Nikada te nisam slagao. Pošto si zbog mene trpela takvu torturu, shvatio sam da te ne zaslužujem. Nemam snage i ne mogu više da te povređujem, loše se osećam zbog toga. Iz ovog mejla sam shvatio da ti je dosta svega."

Razmisljam o ljubavi, na razne nacine. O onome koga volim, o onom muskarcu koga sam nekada mislila da volim, o braku za koji sam priznala i sebi i drugima da nije bio baas savrsen.  Evo neki odlomci koji me trenutno inspirisu.

KEJT KARIGAN ''RECEPTI ZA SAVRSEN BRAK''

- Niko nije u stanju da usreći drugoga; ljudi jedino mogu uzajamno da usreće jedno drugo. Ne možeš naterati sebe da nekog voliš ako nema hemije.

-Onog časa kad pomisliš da si nešto shvatila, život će se smesta postarati da ti pokaže da ne znaš ništa. Čim pomisliš da si dovoljno patila a put pred tobom ti se učini obasjan suncem i ravan, već iza prvog ugla će te sačekati litica da se uz nju uspneš. A i kad se popneš uz strmen, ništa ti ne jamči da te odmah neće sačekati nova, pa još jedna posle nje.

-Prihvatanje je prvi korak ka bezuslovnoj ljubavi.

- Ljubav je neobjašnjiva, a tako i treba da bude. Ako si potpuno uverena u to da je osećaš, budi sigurna da će uskoro biti stavljena na probu. Ljubav je neopisiva, ne zbog svoje lepote već zbog svojih prevrtljivih suprotnosti.

- Ljubav nije nešto što te čeka ''tamo negde''. Ona je u tebi. U tvome sopstvenom srcu - u onome što si voljna da daš. Svi smo sposobni za ljubav, ali nemamo svi hrabrosti da volimo kako treba. Plašimo se da dajemo jer strepimo da nam se neće vratiti. U braku obično jedno voli više, a drugo manje. Nikad ne odbijaj i ne isključuj ljubav zato što je ne dobijaš od pravog čoveka i u pravo vreme. Nikada ne omalovažavaj ono što ti nečije srce nudi. Ako te voli, primi njegovu ljubav, zadrži je pa mu je vrati u još većoj meri nego što ti je dao. Ako je tako budete razmenjivali, srca će vam biti kao zlato, a duše dovoljno snažne da se nose s bolom gubitka. Ako u ljubavi ne misliš na sebe, nećeš se ni zbog čega ni kajati.

- Ljubav se ne može ni analizirati ni shvatiti. Ako pokušaš da je prisvojiš, nje nestane. Ako je previše čvrsto stežeš, svenuće i umreće. Ponekad ljubav postoji samo u mašti luckastih mladih žena koje je zamišljaju. Može se dogoditi da uzalud protraćiš nečiju ljubav. U tom slučaju si budala. Jer jedini koji su voljeni, jedini koji dobijaju u ljubavi jesu oni koji daju. Kad pružaš nekome ljubav, ona raste i cveta u tebi kao pažljivo orezivana ruža. Ljubav je radost. Bez obzira na sva poniženja i teret koji moraju da nose, oni koji vole uvek su ispunjeni radošću.

- Primati ljubav - to je trenutno zadovoljstvo, ali pružati ljubav predstavlja radost koja traje celoga života.

Uskrs je. Upravo sam se vratila od mojih. Prolaze mi kroz glavu momenti od pre podne, kao video klipovi. Dorucak, dodiri, poljupci, neznosti,... Prelepi momenti. Svaki tako poseban. Rekla bih, bilo nam je lepo kao i uvek, ali opet svaki nas zajednicki trenutak je tako poseban. Posle podne si mi tako nedostajao, kao retko kad. Ne znam zasto bas toliko, bili smo ovih dana non stop zajedno, a mozda bas zato. Otkljucala sam taj prazan stan, zajedno smo danas izasli iz njega, svako od nas na uskrsnji rucak sa svojom porodicom, ja sa mamom i tatom, a ti... Usla sam u sobu i legla na krevet, sve jos mirise na tebe. Otisak tvoje glave je na tvom jastuku, ljubavi moja. Ljubim to mesto, gde je do pre par sati lezala tvoja glava. Udisem duboko tvoj miris, tako poznat, tako drag. Kada si pored mene, ispunis sve moje prazne prostore sobom. Podignes me tamo gde nikada letela nisam. Das mi ljubav za koju nisam znala da postoji. Tako i ja tebi dam ljubavi, trudim se da ti pokazem, pruzim. Volim. Zelim. Dajem. I tada suza opet krene. Jer na kraju sam opet sama. Nema meni opet nocas sna.  

Odlomci iz divne pesme Ljubav 

Da li je istina ono sto pise u Kalevali:"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu: "Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

Ne okreci mi nikad ledja da bih te voleo.
........

Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise ces je i imati.

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja,vec bi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovako
umeli da vole, kao ja, vec bi postali okeani.

Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, vec bi postali beskonacnost. Kad bi vreme ovako
umelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorili u vecnost.

Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vec davno bi bila zvezda.

Dosta se toga izdesavalo. Zadnjih par dana se ne razdvajamo. Oprostila sam, odustala od razlaza. Slabosti, ime ti je zena. Sada uzivam u njegovoj ljubavi. UZIVAM!!! Deluje kao da se covek uplasio da ce me izgubiti i sada se daje, UH! Nema lepseg osecaja od ovog trenutno. Volim ga, voli me, zelim ga, zeljena sam, prolece je, sunce sija, ljudi su nasmejani, praznici su pred nama. Opet sam pozitivna osoba, bez suza u ocima, ne placem, smejem se, spavam, jedem. VOLIM GA! Jos jace, jos ludje, prvi i zadnji put. I kao da kraja ne moze biti, ipak ne mozemo jedno bez drugog. Divan je osecaj kada mi svako jutro prvi pozeli dobro jutro, pa makar i porukom.

Divno je kada mi ujutro posalje poruku : "Ludice moja mala. Jos su mi tvoji poljupci na usnama. Jos su mi tvoji dodiri po telu. Nokautirala si me ljubavlju."   ili  "Dobro jutro oblacicu moj vedri. Sve bih ti u zivotu oprostio za malo tvoje ljubavi.".

Nekada, kada me pogleda, tako, nezno, cini mi se da se topim od ljubavi. Kada me tako nezno i zaljubljeno gleda, da mi odgovor na sva pitanja koja postavljam- Zasto trpim, zasto pristajem na sve, kada mislim da svoj zivot dovedem u red? Ljubav je to... A najnezniji osmeh ima. Oci njegove,... Volim ga ludo, neponovljivo,  iskreno, volim ga.

Jer kao sto sam negde procitala:  "Moja ljubav prema njemu nikad nije gubila na intenzitetu. Pisma koja sam mu slala bila su ljubavna, a njegov dolazak dizao bi me u nebesa... ali osobina koju sam kod njega najvise cenila bila je iskrenost... nije bilo ničeg što je trebalo naslućivati, nikakvih laži ni prevara. Sve je bilo jasno, sve smo zajednički propatili i istrajali; a nakon svega našoj radosti nije bilo kraja. Ako duboko volimo, moramo duboko i da patimo; jer cena za sposobnost ekstatične radosti jeste bol. I tako je bilo i sa nama!"

Poslaću ti po P. sve tvoje stvari i rodjendanski poklon, jer ne želi poklon od nekog koga nije briga kako se osećam. Izbrisala sam iz računara sve zajedničke slike i sve što sam ti pisala, sve reči kojima sam našu ljubav opisivala. Iz srca neće ići tako lako, ali... Izabrao si svoj život bez mene. Znaš koliko je muškaraca oko mene koji bi bili presretni da im pružim jedan minut od svega što sam tebi dala? A ja sama provodim noći, dane, rođendane, Nove godine, Božiće, Slave,... Ti ne želiš da sa mnom život živiš. Ja sam ti samo trenutak, ostrvo strasti, nadomestak učmalom braku a to je za ženu kao što sam ja uvreda. Zato živi dalje bez mojih besova i stresova, bez moje ljubavi. Meni srce puca, tihi ubico. Svu sebe sam uložila u ovu ljubav. I ne znam kako ću dalje, ali ovako više ne mogu. Želim ti svu sreću u životu, ali zapamti da će ti kada budeš svodio račune u životu, greh prema meni biti velika stavka na tasu grehova. Mnogo te volim, i znam da me u tebi ima. Ali to ćeš shvatiti tek sada kada je kasno. I tragaćeš za tim što smo imali, ali mir nećeš moći da pronađeš. Ja te iz te svoje velike ljubavi puštam, shvatićeš jednog dana zašto. Doveo si me u ponor, jer ne mogu da posle tolike ljubavi, podnesem da me ne želiš pored sebe. Poželela sam prvi put u životu da umrem, da ne boli. Nisi zaslužio ni sekund moje ljubavi, koju sam izgleda sama zidala, zato se i srušila. Kazniću te tako što ćeš morati da me gledaš, a gledaćeš jednu tužnu i nesrećnu ženu. Utehe za mene nema. Ja sam u svemu bolja od nje, zato ne želim da me ponižavaš da sam iza nje, da sam NJOJ rezerva. I dobro je, iako ja patim zbog toga, što ipak nisam rodila to dete. Kako bih tom jadničku objasnila da ga ti nisi želeo? Da ti imaš svoju decu, a da bi on bio samo moj? Bolje je ipak ovako. UVek ću patiti za tobom, uvek ću patiti  što si izabrao život koji mene ne uključuje. Budiću se i legaću u suzama. Ali se nadam da će me neko voleti onako kako zaslužujem, a ne sebično kao ti. Ja imam još šansu da dobijem više od života, a ti si svoju prokockao. Živi ti zato, tvoju iluziju srećnog braka, tako to je lakše, jer jako si ti srećan čovek kada malo ljubavi tražiš na drugo strani. Stvorio si sliku u svojoj glavi i uživaj u njoj, ali  bez mene. Za mene u tvom životu nema mesta ni vremena. Nadam se da ćeš moći da živiš sa činjenicom da si meni, koja to nisam zaslužila, slomio srce. Svaki put kada se pogledaš u ogledalo čestitaj sebi, uspeo si da me oteraš od sebe. Ja ću te uvek pamtiti i trebaće vremena da nekom opet poverujem. Povredio se me. Srušio si me. Ostavljao si me. Nisi me voleo dovoljno. Ja tebe jesam, i previše. Boleće me svaka nedelja koja osvane, plakaću svake subote, srede,... Ali ni ovako više ne mogu. Zato imaj svoj srećni život bez mene. Ja sam samo neko ko je smetao. A podnela sam sav teret ove čudne ljubavi. Da nemaš decu koju ne želim da povredim, nazvala bih je i rekla joj sve, pošto ti nisi dovoljno pošten. Ali, ne želim nikom zlo, a i dovoljno sam kažnjena. Moraću život da promenim iz korena, jer je izgubio smisao. Verovala sam u ljubav, sada više ne verujem ni u šta. Nema me, srce mi je ostalo kod tebe. Čuvaj ga ipak dobro, sakrij ga u sebi, to je nešto najvrednije što si dobio. Ja ostajem sama i bez srca, nekad nekako tvoja, a sada samo svoja, još uvek previše zaljubljena. Bila sam i maza tvoja, oblačić, ljubav, ljubljena, voljena, sada sam usamljena i gorka, u život i ljubav razočarana. I sada na kraju shvatam da problem nije bio u meni. Da sam grešila mučeći sebe godinama, da li sam  dovoljno dobra, lepa, da li ti pružam dovoljno ljubavi i razumevanja, šta meni fali, kada on svojom zove tako neprivlačnu i nezanimljivu ženu. Shvatila sam da meni ne fali ništa, da problem nije u meni. Shvatila sam da sam ja poštenija osoba od tebe, jer nisam mogla da živim u laži, okončala sam svoj brak. Nemoj nikada više da izgovoriš rečenicu znala si, ja tebi ništa nisam obećao, jer to tvoj greh ne umanjuje. To je samo isprika sebi samom. Ja želim muškarca koji će želeti sa mnom svet, a ne minute. Koji će me stvarno želeti uz sebe, koji će se sa mnom ponositi, a ne poniziti me kao ti. Razočarao si me svojom slabošću, kukavičlukom. I shvatila sam da s tobom na žalost i ne bih bila srećna. Jer prezirem slabiće. Danas priznajem sebi da je moja krivica jer sam u tebi videla drugačijeg muškarca, jer sam te idealizovala u svojoj glavi a ti to nisi. Žao mi je što sam umislila da je naša ljubav toliko posebna i prava da nikad nećemo moći jedno bez drugog. Ti bez mene možeš i želiš. A ja ne želim čoveka koji može da izgovori da ga neinteresuje kako se ja trenutno osećam. Koji smatra da je samo njegovo važno i na prvom mestu. Verovala sam da me voliš, a sada shvatam zašto si rekao da nikoga nisi voleo do sada, jer ti ne znaš šta znači voleti. Verovala sam u svaku reč koju si izgovorio. Bila sam spremna na sve, svašta sam činila zbog tebe. A ti si sposoban da voliš samo sebe. Neću ti pružiti više ni jednu reč, ni jedan dodir, jer dobio si mnogo više nego što si zaslužio. Samo sam želela iskrenu ljubav. Šta sam dobila?              

Jedina reč koju sam uspela da izgovorim bila je - ODUSTAJEM! I ućutala sam posle toga. Ne više, ne mogu, dosta mi je... Sve što smo proživeli, koliko smo se voleli, ne mogu više, BOL je postao prevelik. Želim da opet volim proleće, da se radujem buđenju, a ne da ne spavam noćima, da plačem jutrima, da se gušim u suzama. Želim opet da budem srećna. Zato sam odustala! I znam da će da boli jako, ali će vremenom proći, jer vreme leči te boljke, i znam da me neće pustiti tako lako, jos sinoć je poslao poruku- Čujemo se sutra mazo moja! Ali ja želim da izdržim, želim ovaj put da odustanem, želim da olakšam i njemu i sebi, jer mučimo se, jer cepamo se, a rešenja nema. Mnogo sam dala, mnogo mi je pružio, ali me je ipak uvek ostavljao samu. A ja sam samo htela da ga volim, da me voli, i volimo se, ali to jednostavno, vremenom više nije dovoljno. Želim partnera, a ne prolaznika, želim život, a ne trenutke. Želim da zaspim,  i da ne ustanem dok bol ne prođe.   

Mnogo je tuge bilo poslednja dva , tri dana, mnogo njegove novorodjene ljubomore. Neko je pozeleo da se poigra sa nama, poslao mu je poruke o tome kako ja zasluzujem vise i kako sam predivna osoba, kako bi mi rado mrsio kosu, itd.. Nastao je pakao. Em su poruke dosle u pogresno vreme, em je to neko ko mene poznaje... I ljubomora je pocela. On zauzeti misli da ima pravo da bude ljubomoran, pa cak i da me optuzuje da znam ko je ta osoba. Potpuni krah, par njegovih pogresnih reci i moje slomljeno srce. Dva dana nisam uspela da ustanem iz kreveta, ni sto puta izvini nije uspelo da me podigne. Onda dug razgovor juce i desetine sms poruka i opet sam mu oprostila, jer ipak i ja razumem ljubomoru, pa i ja sam ljubomorna na njegovu ...I opet sam mu oprostila.

ON (jedna njegova poruka)-Izvini, izvini, nisam želeo da te povredim. Uplašilo me je da ću te izgubiti. Znam koliko vrediš i ne bih podneo da te izgubim. Trebaš mi još da te mazim, nisam te se još naljubio, niti ću ikada. Kao ranjena zver sam kada neko pokuša da stane između nas. Izvini mala. Ljubavi znam da sam te povredio ali sam bio sluđen da bi nas neki ludak mogao rastaviti. Izvini, nikada te ne bih namerno povredio. Nemoj više biti tužna, molim te! Volim te još više! Moja mala lepotice, ljubavi moja velika i jedina, oblačiću moj, mazo moja, IZVINI! 

A danas smo proveli ceo dan zajedno, toliko ljubavi ima u njemu. Kada smo zajedno, vidim razlog zasto cekam i trpim, jer njegova ljubav je veliki dar, on je pruža prvi put sa žarom deteta a telom zrelog muskarca. On voli jako, mnogo, ali razapeto. I dao mi je najveci dokaz njegove ljubavi, moj tvrdi kamenjar, dozvolio mi je nesto sto sanjam. Zeli da mi ispuni najvecu zelju, da imamo dete. Znam da ce to, ako se desi doneti brdo novih problema, ali to mi je najveca zelja. A da je to veliki dokaz njegove ljubavi znam, jer je to za njega veliki korak, puno puta smo pricali o tome i uvek je govorio i da se desi - NE! Godinama govori ne, a danas sam pocinje tu pricu i govori - Zelim dete sa tobom! Ali ta prica ima i drugi kraj, ipak to neće uključivati njega! I šta sada da učinim, mada jos uvek pričam teoretski, ako imam dete neću imati njega? Ili će ga dete ipak vezati za mene?

Ostajem bez reci i snage,... ubijas sve moje lepe recenice, a to su moja deca, ja drugu nemam. Bolis, ah, smrtno bolis. Zar je volis vise nego mene? Zasto nisam vredna tebe? Zasto me ne volis mrvicu vise? Sta ti daje snagu da meni lomis srce? Da me volis mrvicu vise, ne bih se sada gusila u suzama. ZASTO ne zasluzujem da budem srecna? Danas sam u kesi imala nesto sto sam kupila za tebe. Ode svega sto nemam, ja sam htela tebe da obradujem, Ej lude zene,...Kada sam vas videla, pozelela sam da gadjam nju ili tebe, tom kesom. Imas li ti pojma sta je bol? Ne znam kako mozes da je dodirnes, ti moj andjeo, ti koji kazes da sam ja tvoja lepotica, tvoj oblak, tvoja voljena,maza tvoja a imas nju pored sebe. Zar nije jasno zasto mi sada sve zvuci kao laz? I nemoj da lazes da me nisi video. Necu ti poverovati... I bice kasno jednoga dana, jer ja nemam izbora, a bez tebe mi se ne zivi. Pa zar te ne volim dovoljno? Moze li se iko voleti vise?  

I znas da sada placem, zar ne? A ni jedna poruka utehe,... ej cudo moje! To su sve delovi price, ne volis me dovoljno,... Bilo bi ti vazno da li sam tuzna ili ne,... a znas, da jesam, jer kamen bi pukao na mom mestu,...Jedino moje,...Moj snu nedosanjani,...moj zivote neostvareni,...gledam sliku na kojoj sam naslonjenja na tebe, vidi se ljubav u tvojim ocima, vidim se ja, pa da li se to zavaravam, kada ta ljubav nestane u 3 sata,...kako volis tako iskljucivo, nauci me kako da te ne volim od 3 do 7 ili slicno, nauci me da zivim mimikricnim zivotom kao ti,...gde vise da nalazim snagu, moj jedini greh je ljubav,...

Dan je bio divan, on, ja, naši najdraži prijatelji, Dunav, tamburaši! Mnogo poljubaca, nežnosti. Zajednički vikend - moj ostvareni san, jer ispunio mi je moju veliku želju, ljubav moja!

Ljubavi, kako je lepo probuditi se danas sa osmehom, na jastuku koji miriše na nekog ko ti mnogo znači. Lepše od toga je samo probuditi se pored te osobe! Ljubavi, važno je da uvek znam šta osećaš, jer iz toga crpim sigurnost, da ti sve, ali baš sve što osećam, kažem, pokažem ili napišem. I kada me sruši nemoć da se borim sa našim životima, drži me moj dragi anđeo i njegova ljubav. Hvala ti za to.

MMS cestitka koju sam poslala  (fali samo zajednička slika iz poruke) -

Pokušavam da sa malo reči objasnim naše 3 godine. Kada bih to pokušala sa jednom rečju, ta reč bi bila - LJUBAV! Jedino ta reč može delimično da objasni sve ovo što se  nama dešava, šta doživljavamo. Iako je i ta reč slaba i mala. Jer naša ljubav je neizreciva, neobjašnjiva, naša! Samo ti i ja znamo kako smo uspeli da stvorimo takvu ljubav, koliko smo je nežnošću pa čak i suzama zalivali i održavali da ostane tako velika i jaka. Zato HVALA ti za milione poljubaca koje si darivao, za svaki dodir koji si mi pružio, za ljubav kojom me držiš. Nikada nisam zažalila. Srećno nam naših 3 godine!

Odgovor njegov-

 Moj oblačiću koga stalno sanjam,na ovu poruku mogu da ti odgovorim tako što su mi oči zasuzile, ali od sreće što postojiš! Ti si zaista osoba koju bi svako poželeo pored sebe.Zbog toga te volim i voleću te zauvek. Šta bih ja bio bez mog oblačića belog, bez tebe ljubavi! Mila moja mazo....

Ipak je uspeo, proveli smo vikend zajedno.  Moram da povucem sve lose sto sam mu u petak izgovorila. Jako se potrudio i bio je ... san. Sve je stavio na kocku da bi proveo vikend sa mnom. Sutra nam je tri godine kako smo zajedno! Ponovo sam se zaljubila u njega, opet mi je uzburkao leptirice.

Volim te ludo nemirna, volim te osmehu moj, suzo moja, volim te najsladje moje. 

I pored svega, ti si smisao mog zivota, ovu ljubav zivim i pored svih prepreka. i boricu se i dalje. Ne predajem se bez borbe, makar ona trajala jos 33 godine. I pobedicu, ZNAM!

I opet je uspeo da me povredi, živim za ovaj vikend, dve nedelje ne spavam ko svet, isčekivajući ovaj vikend, i ... Ništa! Toliko ga mrzim sada, a mnogo ga volim. Kukavica je.. Poludeću od ove tuge, grize me, guta me, poješće me. Neizdrživo boli. Bože, daj mi snage. Ako me voli kao što kaže, zašto nije sa mnom? Zašto mu toliko dajem, ako je uzaludno? Uvek mi ga je malo. Hoću više, hoću jutra, hoću večeri, hoću da imam a da ne delim! Osećam kao da ljubav gine u meni, jer više nemam snage da se borim! Toliko truda, ljubavi, nežnosti, moj srušen život, brak, a zbog čega? Zbog mrvica... sebičnog muškarca, koji se kune u ljubav, a lomi me svakodnevno. Ne želim više ovakav život, želim smeh a ne suze, želim dete koje ne mogu da imam. Zašto želim samo dve stvari u životu njega i bebu, a ni jedno ni drugo ne mogu da imam. Dobar sam čovek, imam puno prijatelja i prijateljica, dobar sam saradnik, kolega, poslušna ćerka, dobra domaćica, a užasno sam nesrećna osoba. Taj čovek mrvi deo po deo moje duše, izluđuje me. Ne mogu da podnesem da budem gora od gore. Jer čovek želi i dusu i telo onoga koga voli kao ja njega, ne želim više da spavam svaku noc sama. Jer ja ovo jednostavno ne zasluzujem, da se prema meni neko odnosi kao prema poslednjoj. Neko bi mi zvezde skinuo, a on me drzi u ćošku za odbačene stvari. Pa zar sam najgora, najruznija, najodvratnija, kada nista ne zasluzujem?

TI, imas li ti uopste pojma koliko me povrediš? Imaš li ti uopste srca za mene, ili ga sebicno cuvas samo za nju? Gde je moje mesto u zivotu, u tvom zivotu? Imas li uopste osecaj da si me smestio na zadnje mesto. Ne, ja ovo ne zasluzujem. Imas li uopste ideju kako je znati da spavas svako vece pored nje, imas li pojma da svake noci deo mene umre? Ja tebe uzasno volim, a ubices me. Imas li uopste pojma kako je tesko deliti  nekoga koga volis? Da li znas kako srce puca? Da li znas kako je meni tesko ustati svako jutro i znati da nisi moj i da te nikada ne mogu imati? Znas li da ja nemam za cega da zivim sa takvom sudbinom? Pokusala sam da te naucim da volis, znam da sam u tome uspela, ali .... Znas li kakav je osecaj ispaliti drugarice, otkaciti sestru, ne javiti se kumi na telefon, spremiti se sa posebnom paznjom, obuci seksi ves, a onda te taj ocekivani ispali, ali nije to prvi put. Ona mora sve da izdrzi, jer ona je druga, ona je svalerka, izlet, za nju je dovoljno i pola sata. Ona je poslednji skot. Pa da, ona cak ni dete ne moze da ima.... Ali mora da prihvati da gubi od losije, mora da shvati da voli uzaludno, da je daje bespotrebno, da ljubi tudjeg muza, da ce joj krevet uvek biti hladan nocu, da ce bolovati sama, jer voli uzaludno onog koji nikada nece biti njen-moj. Bog me je kaznio, negde sam pogresno skrenula. Zasto? Samo zato sto sam se rodila kasno, ili zato sto je ona bolja od mene i ne zasluzuje da pati, ili zato sto ti je rodila decu, a ja ni to ne mogu, ili zato sto se u tvojoj porodici niko nije razvodio, ili sto si ti tako iscrtao svoj zivot bez mene, a tako si odlucio davno pre nego sto si mene sreo. Slabi su ti razlozi i argumenti. Ja bih svet prevrnula naopacke zbog tebe, ali to sam ja. Ti si verovatno kao i uvek u pravu. Ja zasluzujem prezir i ruganje kolega i koleginica. Ja gubim. Losa. Izlet. Svalerka. Neko ko ludo voli nekog ko to ne zasluzuje. Ti nju zasluzujes. Mene ne zelis da zasluzis. MENE. Nekog ko vise ne zeli da  postoji. Sve sam ti dala, ali.... Povredjena sam jako. Imas li ti pojma da ja placem dok ne dehidriram, imas li ti pojma zasto sam se ja razbolela? Ti ne bi izdrzao ni stoti delic ove boli, raspao bi se. Ali ipak zelim ti da volis, ali uzaludno, da vidis kako boli, jer covek se daje da bi dobio, a ne da bi unapred izgubio, to je nefer borba, kao da stojis sam sa golim grudima a ispred tebe protivnik sa celim streljackim vodom. Ne znam cime sam zasluzila ovakvu kaznu. Voleti puno/ nemati nista/unapred znati rezultat jer je ta borba namestena, nikako ne mozes pobediti. Sada razmisljam da li da se nagutam pilula za smirenje ili da se dobro napijem da otupim, drugacije ne mozes opstati u ovakvoj prici. Mozes samo da isljucis srce i postanes autistican, inace pucas, kao ja. Ne mozes u ovakvoj prici voleti i preziveti. Ali sama sam izabrala tako, sada samo treba preziveti. Uh kako boli samoca, ti to ne znas i ne zelim ti da saznas. Jer volim te jako, zato sebe zrtvujem, podnosim zrtvu, a ja ne volim tu ulogu i ne prija mi. Ne znam da budem druga. Ja sam rodjena da budem prva. I potrudicu se od danas da nadjem nekog ko ce me ceniti vise nego ti. Ko ce mi pruziti mesto koje mi pripada. Mozda cu i dete uspeti da rodim. Uspeo si, oterao si me. Pobedila me je. Nemam snage vise ni da ti kazem- Neces se izvuci tako lako. Nemam snage veceras ni da se borim vise za tebe. A borila sam se lavovski. Iscrtao si mi ove tri godine bojama ljubavi, sada ih u crno bojis. Od sutra cu uvek nositi samo crno, druga boja za mene vise ne postoji. Samo ti ne zelim, jer te jako volim da te u zivotu stignu moje suze, oprastam ti ih. Zelim ti puno srece u zivotu, jer ti si covek koji to zasluzuje, za razliku od mene. Ja samo zelim da zalecim ove zive rane u dusi, peku jako, nocas. Zapamti samo da sam te volela kao vazduh i vodu, jer bez toga nema zivota. Sada  cu ustati i baciti ovaj ves sa sebe, prezivecu veceras, a od sutra ne znam sta cu. Svako od Boga dobije ono sto je zasluzio. Ja od sutra postajem nova Ja bez ikakvih emocija, autisticni emotivni invalid, jer ne zelim vise da me iko povredi. Zatvoricu se u ljusku i vise nikom necu dati u srce. Vidjaces jednu novu mene. Stara vise ne postoji, umrla je zbog ljubavi.   
Odlazim od tebe. Iako si ti zaista moja ljubav za sva vremena! Ali dalje moram sama. To je tvoj izbor a ne moj.