I opet je uspeo da me povredi, živim za ovaj vikend, dve nedelje ne spavam ko svet, isčekivajući ovaj vikend, i ... Ništa! Toliko ga mrzim sada, a mnogo ga volim. Kukavica je.. Poludeću od ove tuge, grize me, guta me, poješće me. Neizdrživo boli. Bože, daj mi snage. Ako me voli kao što kaže, zašto nije sa mnom? Zašto mu toliko dajem, ako je uzaludno? Uvek mi ga je malo. Hoću više, hoću jutra, hoću večeri, hoću da imam a da ne delim! Osećam kao da ljubav gine u meni, jer više nemam snage da se borim! Toliko truda, ljubavi, nežnosti, moj srušen život, brak, a zbog čega? Zbog mrvica... sebičnog muškarca, koji se kune u ljubav, a lomi me svakodnevno. Ne želim više ovakav život, želim smeh a ne suze, želim dete koje ne mogu da imam. Zašto želim samo dve stvari u životu njega i bebu, a ni jedno ni drugo ne mogu da imam. Dobar sam čovek, imam puno prijatelja i prijateljica, dobar sam saradnik, kolega, poslušna ćerka, dobra domaćica, a užasno sam nesrećna osoba. Taj čovek mrvi deo po deo moje duše, izluđuje me. Ne mogu da podnesem da budem gora od gore. Jer čovek želi i dusu i telo onoga koga voli kao ja njega, ne želim više da spavam svaku noc sama. Jer ja ovo jednostavno ne zasluzujem, da se prema meni neko odnosi kao prema poslednjoj. Neko bi mi zvezde skinuo, a on me drzi u ćošku za odbačene stvari. Pa zar sam najgora, najruznija, najodvratnija, kada nista ne zasluzujem?
TI, imas li ti uopste pojma koliko me povrediš? Imaš li ti uopste srca za mene, ili ga sebicno cuvas samo za nju? Gde je moje mesto u zivotu, u tvom zivotu? Imas li uopste osecaj da si me smestio na zadnje mesto. Ne, ja ovo ne zasluzujem. Imas li uopste ideju kako je znati da spavas svako vece pored nje, imas li pojma da svake noci deo mene umre? Ja tebe uzasno volim, a ubices me. Imas li uopste pojma kako je tesko deliti nekoga koga volis? Da li znas kako srce puca? Da li znas kako je meni tesko ustati svako jutro i znati da nisi moj i da te nikada ne mogu imati? Znas li da ja nemam za cega da zivim sa takvom sudbinom? Pokusala sam da te naucim da volis, znam da sam u tome uspela, ali .... Znas li kakav je osecaj ispaliti drugarice, otkaciti sestru, ne javiti se kumi na telefon, spremiti se sa posebnom paznjom, obuci seksi ves, a onda te taj ocekivani ispali, ali nije to prvi put. Ona mora sve da izdrzi, jer ona je druga, ona je svalerka, izlet, za nju je dovoljno i pola sata. Ona je poslednji skot. Pa da, ona cak ni dete ne moze da ima.... Ali mora da prihvati da gubi od losije, mora da shvati da voli uzaludno, da je daje bespotrebno, da ljubi tudjeg muza, da ce joj krevet uvek biti hladan nocu, da ce bolovati sama, jer voli uzaludno onog koji nikada nece biti njen-moj. Bog me je kaznio, negde sam pogresno skrenula. Zasto? Samo zato sto sam se rodila kasno, ili zato sto je ona bolja od mene i ne zasluzuje da pati, ili zato sto ti je rodila decu, a ja ni to ne mogu, ili zato sto se u tvojoj porodici niko nije razvodio, ili sto si ti tako iscrtao svoj zivot bez mene, a tako si odlucio davno pre nego sto si mene sreo. Slabi su ti razlozi i argumenti. Ja bih svet prevrnula naopacke zbog tebe, ali to sam ja. Ti si verovatno kao i uvek u pravu. Ja zasluzujem prezir i ruganje kolega i koleginica. Ja gubim. Losa. Izlet. Svalerka. Neko ko ludo voli nekog ko to ne zasluzuje. Ti nju zasluzujes. Mene ne zelis da zasluzis. MENE. Nekog ko vise ne zeli da postoji. Sve sam ti dala, ali.... Povredjena sam jako. Imas li ti pojma da ja placem dok ne dehidriram, imas li ti pojma zasto sam se ja razbolela? Ti ne bi izdrzao ni stoti delic ove boli, raspao bi se. Ali ipak zelim ti da volis, ali uzaludno, da vidis kako boli, jer covek se daje da bi dobio, a ne da bi unapred izgubio, to je nefer borba, kao da stojis sam sa golim grudima a ispred tebe protivnik sa celim streljackim vodom. Ne znam cime sam zasluzila ovakvu kaznu. Voleti puno/ nemati nista/unapred znati rezultat jer je ta borba namestena, nikako ne mozes pobediti. Sada razmisljam da li da se nagutam pilula za smirenje ili da se dobro napijem da otupim, drugacije ne mozes opstati u ovakvoj prici. Mozes samo da isljucis srce i postanes autistican, inace pucas, kao ja. Ne mozes u ovakvoj prici voleti i preziveti. Ali sama sam izabrala tako, sada samo treba preziveti. Uh kako boli samoca, ti to ne znas i ne zelim ti da saznas. Jer volim te jako, zato sebe zrtvujem, podnosim zrtvu, a ja ne volim tu ulogu i ne prija mi. Ne znam da budem druga. Ja sam rodjena da budem prva. I potrudicu se od danas da nadjem nekog ko ce me ceniti vise nego ti. Ko ce mi pruziti mesto koje mi pripada. Mozda cu i dete uspeti da rodim. Uspeo si, oterao si me. Pobedila me je. Nemam snage vise ni da ti kazem- Neces se izvuci tako lako. Nemam snage veceras ni da se borim vise za tebe. A borila sam se lavovski. Iscrtao si mi ove tri godine bojama ljubavi, sada ih u crno bojis. Od sutra cu uvek nositi samo crno, druga boja za mene vise ne postoji. Samo ti ne zelim, jer te jako volim da te u zivotu stignu moje suze, oprastam ti ih. Zelim ti puno srece u zivotu, jer ti si covek koji to zasluzuje, za razliku od mene. Ja samo zelim da zalecim ove zive rane u dusi, peku jako, nocas. Zapamti samo da sam te volela kao vazduh i vodu, jer bez toga nema zivota. Sada cu ustati i baciti ovaj ves sa sebe, prezivecu veceras, a od sutra ne znam sta cu. Svako od Boga dobije ono sto je zasluzio. Ja od sutra postajem nova Ja bez ikakvih emocija, autisticni emotivni invalid, jer ne zelim vise da me iko povredi. Zatvoricu se u ljusku i vise nikom necu dati u srce. Vidjaces jednu novu mene. Stara vise ne postoji, umrla je zbog ljubavi.
Odlazim od tebe. Iako si ti zaista moja ljubav za sva vremena! Ali dalje moram sama. To je tvoj izbor a ne moj.
